Prošlih šestnajst godina suradjivao sam kod zamišljanja i izrade dviju informatickih platformi, koje se bave kazalištem.

Prva je javno dostupna, zove se Sigledal. (Znam, da je mnogi znate.)
Druga je "zakljucana" (jer je namjenjena pojedinom kazalištu XY) i zove se Theatros. 

I sad: Piše mi neki dan neka gospodja Anamarija iz Zagreba. Pita, dali bi htio predstaviti, što i kako u Sloveniji radimo na podrucju digitalizacije u kazalistu.

Drago mi je i veselim se govoriti o tome.

Zašto?

Jer cu pre svega moci predstaviti ono, što se ne vidi na prvi pogled: dublji smisao jedne i druge platforme, kad one rade zajedno, paralelno, istovremeno.
Pokazat cu najšire koristi od njih za 'porezne placenike', koji financiraju javna kazališta (i kod nas u SLO i kod vas u CRO).
A specifičnije: konkretne koristi za kazalištajce i gledatelje (zato "zatvoreni" i "javni" dio.)
Te koristi su najvece kad 'u pozadini saradjuju' jedna i druga platforma.

Baš ljepo, gospodja Anamarija Žugić Borić iz Instituta za etnologiju i folkloru, da i vas to zanima.
(Gospodja inace vodi medjunarodni kazališni "Dariah" projekt.)

Rado dodjem.
Blizu sam.
Ima ljepa sjećanja na Zagreb, na rad kod Darka Stazića i Borisa Svrtana u Gavelli. 
U stvari: kad poglednem kroz prozor, vidim brege - mi jih zovemo Haloze, vi Zagorje -, pomalo pa vidim Sljeme.

Do vidjenja, do srijede, Anamarija;
Samo Marija

P.s.:
Nemam hrabrosti na slovo "c" stavljati kvaku gore. Nikad neznam: tvrdo ili meko ... Sori, ljudi. Ako ko može/zna, nek me molim nauci.
I nadam se, da je moj hrvatski dovoljno okej za ovakvu objavu ... Trudim se - slušajuci vas - uciti; a za sad je to to, dokle sam stigao.